понедељак, 10. јул 2017.

Mesec je okrutni čuvar zatvora



danima već mirišem deo kauča na koji si naslonila glavu
kada si poslednji put sedela na njemu. po nozdrvama premeštam
tu specifičnu mešavinu šampona, duvana i hemijskih posebnosti tvog tela.
takođe, moram da priznam da sam, kada si u par navrata odlazila u wc,
zagnjurio glavu u tvoju majicu koju si prebacila preko stolice i
tako u svoje privatno skladište dodao još jedan ili dva mirisa
kojima oivičavam domaštana sećanja. čak i sada,
dok kroz otvoren prozor uleću svi ti žilavi i raznovrsni
komadi nepostojane budućnosti, ležim i pokušavam
da nosem obiđem svaki komadić sive tkanine kauča.
     
procenjujem, u životu sam upoznao možda oko hiljadu ili dve hiljade ljudi.
u životu sam, dakle, upoznao hiljadu ili dve hiljade drugačije komponovanih samoća.
svakako, ovo je pokušaj utehe.

promaljam glavu kroz prozor, a na nebo je prišiven veliki, okrugli mesec,
prati me kao svevideće oko, ruga se i ismejava me,
podmuklo me podseća da se plašim da će doći dan
kada će lovljenje tvojih mirisa postati zloupotrebljena uspomena
koju prepričavam nekoj drugoj ženi dok hodamo nekim drugim ulicama.

mesec me podseća da sam sebe ubedio da je ljubav, između ostalog,
osećaj slobode da pred nekim ispovraćaš sitne komade vlastite duše.

mesec me podseća da iskreno verujem da sam zaista postojao
samo u onim trenucima kada su u diskretnim sobama
ivice naših tela postajale sasvim labave linije,
a da je sve ostalo u životu tek niz vešto ispričanih laži
sa kojima ću na kraju, ipak, naučiti da živim u mučnoj harmoniji.

mesec se cereka jer obojica znamo da samo budale
laju na njega i da ću, pre ili kasnije, morati da odlučim
koji od poraza želim da priznam.

ipak, nijedno od tih priznanja neće od mene napraviti
opreznog i promišljenog čoveka koji ume da na vreme
čuje i prepozna mačiji hod kojim mu se,
oko glave i oko nosa, šunjaju mirisi onog trenutka
kada su nam se prvi put dodirnule
obnažene grudi i butine, stomaci i kolena,
mirisi onog trenutka kada su nam kože jedna na drugoj
ispisale niz slova nekog novog jezika,
sasvim različitog od ovog na kome mi se mesec obraća glasom čuvara zatvora,
potpuno nekog novog jezika na kojem je moguće izreći
mnoge stvari koje, na ovom na kome pišem pesmu, nije.

Нема коментара:

Постави коментар