уторак, 01. август 2017.

Roming




odjednom si se pojavila,
neposlušna ćerka mora i neba,
bila si džinovski velika,
visoka četrdeset ili čak čitavih pedeset metara,
zadigla si šarenu suknju i zakoračila
u maleni zaliv, a potom si sela
na brdo kao na hoklicu,
smešila si mi se
dok si noge brčkala u moru,
svom jadranskom lavoru,
palčevima si premetala brodiće
sa leve na desnu stranu,
galebove terala 
usputnim pokretima,
kao da su mušice,
a potom si pružila ruku
i zgrabila sunce,
stavila ga na glavu,
kao šlem ili kacigu,
kačket ili šešir,
i dalje si se smešila  
i dalje sam dugo gledao
u tvoje lice okićeno blještavim
sunčevim zracima,
gledao sam i gledao,
nisam se plašio da ću da oslepim
jer znam da je slepilo tek
jedan drugačiji način da se vide stvari,
kao što je i ova moja samoća
tek jedan drugačiji način
vođenja ljubavi sa tobom. 

Нема коментара:

Постави коментар