четвртак, 15. март 2018.

Dobri razlozi za nesanicu



nisam spavao cele noći, ali, bez brige,
imao sam nekoliko dobrih razloga
za to. morao sam, naime, trenirati
svoja pluća i rebra - disanje je ekstremni
sport i samo budala bi se njim bavila
nezagrejana. takođe, čula mi je okupirala
jedna neobična, s koca i konopca skrpljena,
četa - u aljkavu se noćnu uniformu utegla i
neka pola veka stara poezija,
gomila novinskih tekstova što trule
skriveni u prašnjavim elektronskim fasciklama,
nekoliko uznemirujućih pornografskih snimaka,
pečena piletina iz supermarketa
i dve kutije kinder čokolade.
osim toga, bio sam preumoran da zaspim i
posvetim se napornom poslu sanjanja,
a dobro znam da je moj mozak, čak i kad spavam,
nadrkani penzioner koji prometni bulevar
pretrčava van pešačkog prelaza.
priznajem, pomalo sam i pritajeni odlikaš,
obožavatelj izuzetnosti i devica u horoskopu,
te me nije napuštao osećaj da sam se tek probudio
i da bi odlazak u krevet bio čin krajnje neodgovornosti.
naposletku, u grlu su me grebale
neke reči koje je tebi trebalo reći,
pa sam kašljao ljutnju i krkljao nežnost,
a od gromuljica koje su izletale iz mojih usta
ništa se pametno sročiti moglo nije,
te, kao svaki savestan radnik u proizvodnom pogonu fabrike reči,
nisam od griže savesti smeo ni pomisliti na udubljenje u jastuku.
ovog jutra, podočnjaci su tek pojednostavljen
grafički prikaz jedne neistorijske noći ispunjene
tihom patnjom, kratkim uzdasima,
slatkim maštanjima i političkim nedoumicama,
noć kakvu smo već i kakvu ćemo tek proživljavati,
noć koja je jeftin lepak, noć koja je nemotivisan
profesor istorije političkih nauka koji nas,
u polupraznom amfiteatru, ubeđuje kako je ovaj život
najmanje loš od svih loših života koje bismo mogli da živimo.
    

Нема коментара:

Постави коментар