понедељак, 02. април 2018.

Granični prelazi





sanjao sam kako po sobama jedne kuće,
u kojoj nisam bio od detinjstva,
jurim plišane paukove dok u oznojenoj šaci
stežem moćni čekić stripovskog boga Tora.
ništa nije imalo smisla, uključujući i erekciju
u mojim gaćama. onda sam otvorio oči i,
pre sunca ili hladnog svetla mobilnog telefona,
video tvoja stopala kako su se iskrala ispod
pokrivača. buljio sam u njih pet ili možda
čitavih deset minuta. malo mi je falilo da
prestanem da verujem u vreme. malo mi je
falilo da napravim neki novi svemir u kojem će
moje usne živeti na tim stopalima. malo mi je,
baš malo falilo. onda sam se ubedio da ću sledećeg puta 
sigurno uspeti, pa sam ustao i navukao farmerke 
u čijim džepovima su se upravo budila dva mala 
nedostatka smisla koja su me terala u novi dan.  

Нема коментара:

Постави коментар