понедељак, 14. мај 2018.

Noć u životu pristojnih ljudi





gnječiš ostatak cigare, temljeno i sporo,
kao da tvoji prsti samo tome služe.
malena pepeljara je daljinski upravljač i,
mrveći iskorišćeni filter, činiš da moje očne
jabučice pulsiraju kao sintetički bubanj.
želim da se nekome poserem u svadbenu
tortu. želim da nekome kidnapujem decu i
pošaljem ih negde daleko da studiraju
bibliotekarstvo. želim da imam maleni čekić
kojim ću, precizno, razbiti zub ili dva svakome
za koga mi se učini da se neosnovano smeje.
iako, naravno, ništa od toga zaista ne želim.
pristojan sam čovek, osmehujem se komšijama i
svake druge večeri zalivam cveće.
pristojno ti zabijam svoju ljubav u stomak
i okrećem je poput zločinačkog noža, kao što i
pristojno trpim dok mi ti svojom ljubavlju izbijaš oči.
ipak, zažmuriću i setiti se da negde i dalje mora
postojati terasa na kojoj se, sakriveni od sebe,
bojažljivo ljubimo. pališ novu cigaru. ko bi mogao
znati kako će svet izgledati kad i ona dogori do kraja.  

Нема коментара:

Постави коментар