среда, 20. јун 2018.

Kako sam postao religijski fanatik





godinama govorim da sam ateista,
bezbožnik, nevernik. govorim sve to
i lažem, bezočno, kao pas. shvatio sam,
dok se autobus probijao između
nepoznatih gradova i dok sam čitao
jednu neprijatno intimnu knjigu,
ljubav ka tebi je moja religija.
dani u kojima mi prepričavaš
knjige čija slova ne poznajem,
noći u kojima mi u nozdrve uvlačiš
mirise svog detinjstva,
tvoje noge i prsti, kosa i usne,
kukovi i nos, grudi i pupak,
fleke od paste za zube,
pidžama pocepana preko kolena,
špagete uvaljane u sos od gljiva,
voće u činiji, lekovi po policama,
muljave čaše, šolje sa skorenom kafom -
sve te slike su ikone u mom
mentalnom hramu, malenom i neuglednom
svetilištu u kome sedim, zapisujem
slabašne reči i čekam da se sjurim
u tvoj zagrljaj, jedini krst na kojem se
svojevoljno razapinjem. i nije važno što sam
isti ovaj stih već jednom napisao misleći
na jednu drugu ženu - istorije religijskih
preobražaja su, ionako, uvek burne i krvave.
kao što nije važno ni to što zvučim sasvim
suludo. takvi su, uostalom, svi fanatični
vernici - ludaci koji uništavaju sve oko sebe
verujući da grade bolji svet.



Нема коментара:

Постави коментар