уторак, 09. октобар 2018.

O čemu razmišlja srce



zavisni smo od duvana, crne kafe i čokolade sa lešnicima.
crkavamo od jurenja dobrog sna, mešanja ovsene kaše i
sporog žvakanja malih zalogaja. neophodna nam je
čaša dobrog vina, pet limenki prosečnog piva i flaša loše rakije.
jutarnje vesti i pilule, dnevne novine i kapsule, večernje novosti i tablete.
naše vene, nosevi i pluća su u permanentnoj apstinentskoj krizi.
mršavi i gojazni ulazimo u neizvesne ratne sukobe sa ogledalom.
premali, preveliki i pretaman za kauč, sedište i donji veš.
suviše se i nedovoljno volimo, a premalo i preterano jebemo.
ne možemo da živimo bez trčanja, mesa, povrća, boje očiju,
mirisa parfema, televizije, književnosti, pornića i kisele vode.
vezani smo za majčino telo i očevu figuru, dekonstrukciju i jednog i drugog.
plačemo od bojazni da se nasmejemo, smejemo se da od tuge ne bismo plakali.
čizburger sa hrskavom slaninom nepohodan je poput diplome ili straha od smrti.
prsti bi se osušili ako ne bi milovali nečije lice na displeju moblinog telefona.
jedva ostajemo živi dok jurimo za nemogućim ljubavima i nemogućim državama.
nema smisla izmišljati religijsko učenje, psihoterapetusku školu ili medikamentnu
terapiju koja bi nas izlečila od svega ovog jer bismo, naposletku, i od nje postali zavisni.
naše srce je samo trepćuće telo ovisnika koji i ne zna da je zatvoren
u zamračenoj sobi na klinici za sporo odvikavanje od života.

Нема коментара:

Постави коментар