недеља, 5. јануар 2014.

Književizam - književnost koja ne ćuti i koja menja stvar


Promocija zbornika lezbejske kratke priče sa prostora ex-yu Pristojan život(Labris) biće održana u utorak veče u Kulturnom centru Grad, s početkom u 20 h. Na promociji će govoriti Suzana Tratnik, Jelena Lengold i Iva Hlavač, a moderatorke su Tijana Spasić, urednica književnog programa KC Grada i Dragoslava Barzut, urednica knjige sa kojom smo razgovarali o ovom izdanju.
Društvo u kome živimo je, generalno govoreći, prilično patrijarhalno, nacionalno obojeno, a i homofobija je prisutna. Ova knjiga se, po svim osnovama, suprotstavlja takvoj postavci – sve priče u njoj su pisale spisateljice, dolaze iz svih krajeva bivše Jugoslavije i lezbejski odnosi su tema koja ih povezuje. Shodno svim ovim okolnostima, kakvu recepciju očekujete?
Živimo u Srbiji, društvu koje je u dominantnoj većini neosetljivo za „drugačije“. Živimo narativ čiji su impulsi razarajući za sve što nije dojeno na patrijarhalnom sistemu vrednosti. U takvom društvu nekompromisno, radikalno zalaganje za jednaka prava i obaveze pred zakonom kao i jednake mogućnosti LGBTTIQ populacije, gotovo uvek je pirova borba. Zato su „manji“ upadi u javni prostor daleko delotvorniji, zato je i ova knjiga, ako je posmatramo isključivo iz ugla zalaganja za LGBTTIQ prava, onaj lepši, nežniji vid borbe (ako takav uopšte može postojati). U tom smislu moja namera je bila da serviram „Pristojan život“, zbornik od 42 lezbejske kratke priče sa prostora Ex Yu koje bi mogle da utiču na širenje slike o drugima.
Poslednjih godina pojavio se regionalni književni trend objavljivanja grupe autora/ki kratkih priča na određenu/zadatu temu (VBZ je tako objavio na primer antikorupcijske priče, KC Grad je to učinio prošle godine sa zbirkom kratkih priča o gradu i mladima itd.) Tako sam videla priliku za zbirku kratkih priča koje tematski pokrivaju (i razotkrivaju) emotivnu, erotsku i druge relacije između dve žene u sistemu u kojem je on gotovo nedopustiv. To su 42 kratke priče koje su napisane na prostoru SFRJ u perodu od '92 do danas. Pri izboru autora/ki nije bio presudan pol, rodni identitet, kao ni bilo koji drugi identitet osim spisateljskog. Pojedini autori/ke biraju za svoje junakinje lezbejke jer sagledavaju položaj LGBTTIQ populacije društveno, kulturno i politički važnim.
Budući da autorke dolaze iz različtih država u kojima je stepen emancipacije u pogledu LGBT populacije drugačiji, da li i koliko to utiče na način na koji se ovom temom bave?
Bez obzira na različit stepen emancipacije u bivšim republikama rekla bih da se književnost oduvek bavila lezbejskim temama, da to nije nikakva ekskluziva, tako da ne bih mogla da kažem da stepen emancipacije čini književnost boljom ili lošijom, ona je može učini manje ili više vidljivom. A najvidljivija je bila u Sloveniji i Hrvatskoj prethodnih godina, nešto manje u Srbiji, a potpuno nevidljiva u Crnoj Gori i Makedoniji što ovaj zbornik i pokazuje, s obzirom da nema nijednog autora/ke iz pomenute dve država.
U Sloveniji na primer već 20 godina imate konzistentnu aktivističku lezbejsku scenu koja je bila podrška za mnoge autorke koje su se našle u ovoj zbirci. Tako da je aktivizam bio oslonac za književnost. To je ono što aktivizam treba da bude, oslonac, ono zrno podrške neophodno da se krene, da se drzne živeti sopstvene poglede na svet, žudnje i ambicije. Neophodno da bi se knjiga i objavila, a ne samo napisala. Aktivizam treba da bude most između tih ambicija i prostora koji u društvu postoji za njihovo ostvarivanje, šta više aktivizam treba da proizvodi taj prostor.
S obzirom da je odnos prema LGBT populaciji jedna od tema po kojoj se društvo deli, da li postoji opasnost da u literarnom bavljenju tom temom aktivizam pojede književnost? 
Aktivizam ne bi trebalo da pokreće lošu književnost, i ja verujem da aktivizam to sam po sebi i nije u stanju. Mislim da je danas teško odvojiti aktivizam i umetnost, pa tako i književnost i aktivizam, pre bih rekla bih da je posredi svojevrsni književizam - književnost koja ne ćuti i koja menja stvar.

(intervju objavljen u dnevnom listu "Danas", 27.11.2012.)

Нема коментара:

Постави коментар