Priče kao bedem privatnog - IZ BIBLIOTEKE - Lamija Begagić, Jednosmjerno (Fabrika knjiga, Beograd 2010.)

Kanonizovana književnost predstavlja prostor u kom se utvrđuju i reprodukuju vrednosti i dominantni narativi jedne zajednice. Čak i površnim pogledom na književnu scenu ili na institucije koje se književnošću bave (od škola do udruženja književnika) na jugoslovenskom prostoru može se zaključiti da je književnost svojevrsna fabrika vrednosnih okvira koje ova društva, uprkos svojim tobožnjim transformacijama, već gotovo trideset godina drže važnim - govorim o patrijarhalnim i nacionalističkim vrednostima, oličenim u neprestanom pozivanju na tradiciju, nekritičkom odnosu prema kolektivu i prošlosti i sl. U tom smislu, književnost je moćno oružje i, kao takva, spada u ono što Dubravka Ugrešić zove „toys for boys“. Dovoljno je pogledati pozicije „književne moći“ - književne nagrade, zastupljenost u institucijama, lektiri i slično - te se lako zaključuje koji je pol/rod privilegovan u ovom polju. Književnost je, dakle, vrlo patrijarhalizovan prostor koji služi podjednako i za upisivanje u „večnost“ mudrih muškarčića, kao i za sitnu političko-stomačnu korist tih moralno-umetničkih vertikala.

Čemu ovaj uvod u prikazu knjige priča „Jednosmjerno“ Lamije Begagić? Pa, pre svega, ova je knjiga izašla u takvoj književnoj klimi, ali ova knjiga svojim kvalitetima (po)stoji uprkos opisanoj dominantnoj struji.

Kao i u svojoj prvoj knjizi „Godišnjica mature“, Begagić i ovde pravi konceptualni okvir za svoje priče, istina, ne toliko jasno vidljiv. No, kada pročitate knjigu „Jednosmjerno“, njen naslov se otvara na jedan drugačiji način – sve priče sakupljene na ovom mestu zapravo su tranzicione priče, govore o pomeranju iz određenih životnih tački A u određene životne tačke B, o jednosmernim kretanjima, bez mogućnosti za povratak.

Diskurs u koji autorka smešta svoje priče naglašeno je individualistički. Begagić se bavi intimnim prostorima koji, jasno, nisu imuni na uticaje epohe. Iako bi bilo suštinski pogrešno govoriti o ovoj knjizi kao o angažovanoj, autorka ne postavlja svoje likove u tekstualnu kulu od slonovače. Naprotiv, njeni junaci (pretežno junakinje, jer je većina priča ispripovedana iz ženske perspektive) su svesni prostora u kom obitavaju i u kom se trude da svoje mikrosvetove održe na površini vode tranzicione stvarnosti. Umesto jeftinih ideologizovanih narativa, Begagić se odlučuje za pripovedački minimalizam, za karverovsko širenje semantičkog okvira svakodnevice i za kunderijansku odbranu intimnog od nasrtaja ideološkog. Na primer, kada u priči „Put u out“ autorka pripoveda o lezbejskom paru, ona nam daje jednostavan isečak iz dana kada su njih dve odlučile da svoje seksualno opredeljenje obznane porodici. Ne zaboravljajući društvenu sliku koja se gradi o ljudima istopolnih seksualnih sklonosti, autorka ipak odlučuje da priča Priču o dvoje zaljubljenih pojedinaca, a ne priču o Drugim koje treba „prokazati“ ili „prihvatiti“, svejedno.

Lamija Begagić (1980 - )

Sličan postupak se ponavlja kroz celu knjigu. Njeni likovi nisu tipični predstavnici patrijarhalnog pogleda na svet, oni uglavnom ostavljaju utisak kao da su napravili odmak od toga, ali neke specifične matrice su i dalje tu i dalje napadaju te likove kroz imperative svakodnevice (pa bilo da se radi o brizi o bolesnom ocu, odnosu sa nezainteresovanim partnerom ili kupovini novog stana). Patrijarhat nije toliko vidljiv, ali to ne znači da i dalje nije tu i kao nevidljiva sila ne upravlja životima i ženskih i muških likova.

Čitav prvi deo teksta posvećen opisu književne stvarnosti umetnut je u ovaj prikaz upravo zato što ova knjiga unutar te stvarnosti živi onako kako likovi Lamije Begagić žive unutar stvarnosti njenih priča. Oni, svi skupa – i knjiga „Jednosmjerno“ i njeni likovi – trude se da se izbore za svoje parče autonomije u već unapred, uglavnom pogrešnim stvarima, determinisanom svetu. No, sama činjenica da je ova odlična knjiga izašla i da imamo priliku da govorimo o njoj ipak kazuje da ta borba za vlastito postojanje nije uzaludna. A i da jeste – šta drugo preostaje?

(tekst objavljen u dnevnom listu "Danas", 21.4.2014.)