субота, 04. јануар 2014.

Iskrenost

Kratko traje.
Kao onaj trenutak kada opereš zube,
ispereš usta,
podigneš glavu
i pogledaš svoje neobrijano lice u ogledalu.
Pet je sati ujutru,
u tvom kupatilu je potpuna tišina.
Možda bi ti prijala neka promena?

Kratko traje.
Kao onaj trenutak
kada se izgubiš u rečima
drugarice koju nisi video neko vreme
i shvatiš da bi želeo da joj ljubiš stopala
i sisaš nožne prste
umesto što joj upoznaješ novog dečka.
Možda bi ti prijalo da izdrkaš?
Čak i ovo pisanje,
ovi momenti iskrenosti
koji me pomalo čupaju
iz kolotečine,
kratko traju i
bivaju zatrpani
zvonjavom budilnika,
kupovinom hleba,
teorijskim pretpostavkama Džudit Batler,
novim Skorcezeovim filmom,
kafom sa slatkom koleginicom,
telefonskim razgovorom sa roditeljima,
pokojnim Lu Ridom,
slaganjem sudova u mašinu,
zurenjem u njene fotografije jer
                                                  u svakoj ovakvoj pesmi negde skrivena čuči i jedna Ona,
peglanjem nove košulje,
i ostalim stvarima
koje oblikuju ono što zoveš
svojim životom,
tom tvorevinom
čiju koncepciju
iskreni trenuci
poprilično narušavaju.

Нема коментара:

Постави коментар