недеља, 05. јануар 2014.

Meteoropata

Prolećno nebo se
nadvilo na grad
koji čeka Novu godinu.

Tišina praznog stana
uvlači se kroz moje uši
i pijanči unutar moje lobanje.

Još jedan dan koji se ni u šta ne broji.

Nekoliko desetina simbola u Word documentu,
sedamnaest poginulih u Volgogradu,
dvesta stepeni u rerni,
deset minuta dok se rerna ne ugreje,
deset-devet-osam-sedam-šest-pet-četiri-tri-dva-jedan i još samo
jedan dan do Nove godine,
dvadesetak minuta hoda do njenog stana
tri stanice tramvajem ako si lenj,
deset cifri u broju njenog mobilnog telefona,
ali sve su to brojke
nedeljive nulom
koja sedi ispred kompjutera
i patetično se trudi da
estetizuje vlastitu usamljenost.

Нема коментара:

Постави коментар