недеља, 05. јануар 2014.

The Weeping Song

Neki ljudi prosto
čudno govore.

Boja glasa,
frekvencija,
izgovor,
već nešto.

Moj otac,
recimo,
misli da Bob Dilan
ima odlične pesme,
ali mu smeta
kako Dilan mekeće.

Tako bar on kaže.

Jedna moja komšinica,
na primer,
uvek je govorila
sa nekim nedefinisanim
plačnim tonom
u glasu.

Svaka njena reč odzvanja
kao jecaj,
svako dobar dan
odjekuje
kao
kuku lele.

Nedavno joj je umro sin.

Konačno je komšiluk
prestao da se sablažnjava
kada kroz buku
automobila i motornih testeri
odnekud dopre i njen glas.   

Нема коментара:

Постави коментар