The Weeping Song

Neki ljudi prosto

čudno govore.

Boja glasa,

frekvencija,

izgovor,

već nešto.

Moj otac,

recimo,

misli da Bob Dilan

ima odlične pesme,

ali mu smeta

kako Dilan mekeće.

Tako bar on kaže.

Jedna moja komšinica,

na primer,

uvek je govorila

sa nekim nedefinisanim

plačnim tonom

u glasu.

Svaka njena reč odzvanja

kao jecaj,

svako dobar dan

odjekuje

kao

kuku lele.

Nedavno joj je umro sin.

Konačno je komšiluk

prestao da se sablažnjava

kada kroz buku

automobila i motornih testeri

odnekud dopre i njen glas.