Tranziciona ljubav

Nervozni vlasnik

prodavnice brze hrane

zuri u nas i čeka da konačno poručimo.

Prvomajski mamurluk,

povratak u radnu organizaciju

posle jučerašnjeg celodnevnog derneka,

smireni Aleksandar Vučić na ekranu

i neizvesno plaćanje prošlomesečnih računa,

penju mu se na vrh strpljenja

ovog jutra,

ali, profesionalac je,

lepo nas uslužuje.

Ja nešto trabunjam sa njim

između dva zalogaja,

a ti ćutiš i blistavim zubima

kidaš kalorijsku bombu.

Naša odela su sve popunjenija i popunjenija,

sve tesnija i tesnija.

Čini mi se,

to nas čini

samo još privlačnijim

jedno drugom,

jer iako su nas sentimentalno vaspitale

avenije Njujorka i uličice Pariza,

nikada nismo bili tamo,

mi smo tek deca sa Balkana,

zaljubljeni abortusi,

plodovi nesvrstane, krvave ljubavi

zapada i istoka.

Teško mi je da zamislim

da bi mi bilo gde drugde na svetu

visokokalorični, nezdravi obrok

ovako začepio dovod krvi u mozak,

ali ne vapim, draga,

ja za bolnicom,

niti se za srce hvatam,

burek je oterao krv nizbrdo

i učinio da na sred „fast fuda“

dobijem želju da vodimo ljubav

ako ne do kraja sveta,

ono barem do kraja smene

vlasnika koji udubljen u račune

verovatno ništa ne bi primetio.