недеља, 05. јануар 2014.

Tranziciona ljubav

Nervozni vlasnik
prodavnice brze hrane
zuri u nas i čeka da konačno poručimo.

Prvomajski mamurluk,
povratak u radnu organizaciju
posle jučerašnjeg celodnevnog derneka,
smireni Aleksandar Vučić na ekranu
i neizvesno plaćanje prošlomesečnih računa,
penju mu se na vrh strpljenja
ovog jutra,
ali, profesionalac je,
lepo nas uslužuje.

Ja nešto trabunjam sa njim
između dva zalogaja,
a ti ćutiš i blistavim zubima
kidaš kalorijsku bombu.

Naša odela su sve popunjenija i popunjenija,
sve tesnija i tesnija.

Čini mi se,
to nas čini
samo još privlačnijim
jedno drugom,
jer iako su nas sentimentalno vaspitale
avenije Njujorka i uličice Pariza,
nikada nismo bili tamo,
mi smo tek deca sa Balkana,
zaljubljeni abortusi,
plodovi nesvrstane, krvave ljubavi
zapada i istoka.

Teško mi je da zamislim
da bi mi bilo gde drugde na svetu
visokokalorični, nezdravi obrok
ovako začepio dovod krvi u mozak,
ali ne vapim, draga,
ja za bolnicom,
niti se za srce hvatam,
burek je oterao krv nizbrdo
i učinio da na sred „fast fuda“
dobijem želju da vodimo ljubav
ako ne do kraja sveta,
ono barem do kraja smene
vlasnika koji udubljen u račune
verovatno ništa ne bi primetio.

Нема коментара:

Постави коментар