Pozicioniranje poezije u odnosu na dominantnu ideologiju (intervju - Dragana Mladenović, pesnikinja)

Svetski dan poezije biće ove godine obeležen nizom manifestacija u Kulturnom Centru Beograda. Program pod nazivom „Šta može pesma?“ biće održan od 20. do 22. marta. a urednica ovogodišnjeg programa je Dragana Mladenović, pesnikinja sa kojom danas razgovaramo.

Važan deo ovogodišnjeg programa povodom Svetskog dana poezije posvećen je, sa jedne strane, društveno angažovanoj poeziji i, sa druge strane, eksperimentalnoj. Vašem radu je, u izvesnom smislu, blizak i jedan i drugi pristup. Gde i zbog čega na domaćoj kulturnoj sceni nastaje šum u recepciji takvih drugačijih poetskih pristupa?

Smetnje na vezama, ili kako vi kažete šum u recepciji, postoje i kada su drugi oblici poezije u pitanju, a ne samo kada govorimo o angažovanom i izvođačkom pesništvu.

Slam i spoken word pesništvo, koje kod nas neguju autori Pesničenja, ARGH-a! i Poezina, obično ne nailazi na pozitivne reakcije ljubitelja tzv. akademske poezije. Uprkos tome, ta scena ima svoju publiku i ona se menja, tačnije, ona raste i razvija se isto kao i programi tih pesničkih grupa. Tokom Svetskog dana poezije pokušaćemo da, između ostalog, otkrijemo na koji se način treninzi aktivnog čitanja poezije i klabing programi odražavaju na jezik, teme i kvalitet pesama. Kada je reč o angažovanoj poeziji, koja je meni mnogo bliža, šum u recepciji ili bolje reći tajac stručne javnosti, mislim na književne kritičare, verovatno proizilazi iz činjenice da su oni prinuđeni da, pišući o tome, otkriju svoju ideološku poziciju.

Kvalitetna i promišljena angažovana poezija veoma često je uznemirujuća, spoznajna, provokativna i uzbudljiva. Stoga mi se čini da upravo ona ima potencijala da otkloni taj šum u recepciji.

U okviru programa gostuje i dobar broj autora iz regiona. Čini li Vam se da je situacija na mikroscenama u regionu nešto drugačija i da li na njima ima više ili manje prostora za ljude koji poeziji pristupaju van preovlađujećeg toka?

Čini mi se da se situacija u regionu ne razlikuje mnogo od naše. No, to je ipak moj pogled sa strane, stav koji sam stekla čitajući poeziju autora iz okruženja i tokom povremenih gostovanja tu i tamo. Raduje me što će autori iz susednih zemalja, kao i oni iz daleke Letonije, biti u prilici da nam što jasnije približe poetska strujanja u njihovim zemljama.

Jedno od pitanja na koje želite da ukažete programima je i sledeće - „da li je moguće jezičko oslobađanje od dominantne nacionalističke ideološke matrice?“ Mnogi se ne bi složili sa Vama da je takav diskurs i dalje dominantan. Da li se u književnosti bolje ocrtava koja matrica zaista ima primat?

Dominantna nacionalistička matrica odnosi se na društvenu klimu, a ne na poetski diskurs. Nas, u stvari, zanima pozicioniranje poezije u odnosu na dominantnu ideologiju, kao i zbog čega nema jezičkog oslobađanja od te matrice barem u poeziji. Pesnici su majstori jezika, oni bi, ukoliko bi hteli, mogli da uspešno demontiraju floskule nacionalizma.

U najavi programa „Deset minuta oči u oči“ navodi se i sledeće „Evocirajući urbani mit o pesnicima boemima, odnosno romantičarski mit o sveprisutnosti i društvenoj moći poezije, naspram aktuelnog verovanja da poezija u savremenom društvu nema nikakvu ulogu, ovaj program bi trebalo da bude neka vrsta dekontrukcije oba mita“. Na čemu se izgradio taj „treći“ mit da pesnik nema nikakvu ulogu u društvu?

To nije mit. Živimo u svetu savremnih komunikacija. Sadržaja i nadražaja ima na pretek. Izdavači, knjižari i čitaoci hoće romane. Čak su i ljubitelji lirike već umorni od nerazumljivih asocijacija savremenih ukletih pesnika. Ne možemo poeziju držati u stanju dubokog sna, daleko od života i društvenih strujanja i očekivati da pesnici budu Prometeji, korifeji, bardovi... Mnogo toga, dakle, zavisi od nas, pesnika, i otvorenosti da kroz poeziju komuniciramo sa našim savremenicima.

(intervju objavljen u dnevnom listu "Danas", 20.3.2013.)